Spor između bogatih i siromašnih zemalja na samitu u Kopenhagenu

Na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija u Kopenhagenu je došlo do pooštravanja sukoba između bogatih zemalja i onih u razvoju, jer su Kina i njeni istomišljenici optužili SAD da "ugrožavaju svet" time što odbijaju da izdvoje više pomoći za svet u razvoju, objavio je britanski "Dejli telegraf".

"Moramo da postavimo pitanje američkom Kongresu: Vi odobravate milijarde dolara za odbranu. Zar ne možete da izdvojite 200 milijardi za spas sveta?", izjavio je glavni pregovarač Kine i Grupe 77 zemalja u razvoju Lumumba di-Aping na samitu u danskoj prestonici.

Zemlje u razvoju traže pomoć od 200 milijardi dolara za borbu protiv posledica globalnog zagrevanja, što je dvostruko više od iznosa o kojem se trenutno razgovara.

Međunarodni monetarni fond (MMF) ima u rezervi milijarde dolara za pomoć zemljama koje imaju manjak gotovine. Zemlje u razvoju smatraju da bi ta sredstva trebalo ponuditi u obliku zajmova, kako bi one mogle da se zaštite od rasta nivoa mora, da sade šume i ulažu u obnovljivu energiju, naveo je britanski list.

Spor između bogatih i siromašnih zemalja sa samitu u Kopenhagenu, koji se održava od 7. do 18. decembra, podstakla je mala ostrvska država Tuvalu, pozvavši na sklapanje sporazuma koji bi rast globalne temperature ograničio na 1,5 stepeni Celzijusa. Taj zahtev su podržale druge države u Africi ugrožene klimatskim promenama, kao i lideri sveta u razvoju, što zajedno čini više od polovine zemalja u svetu. Međutim, ispunjenje tog zahteva je gotovo nemoguće, jer je većina država jasno rekla da se neće obavezati na tako ambiciozan cilj.

Američki predsednik Barak Obama je, primajući juče Nobelovu nagradu za mir u Oslu, pozvao zemlje koje pregovaraju u Kopenhagenu da "posegnu za svetom kakav bi on trebalo da bude". Međutim, na samitu je Obama ponovo kritikovan zato što SAD nisu ratifikovale prethodni dokument o klimatskim promenama, Protokol iz Kjota. Važnost tog pakta ističe 2012. godine i zato je na samitu u Kopenhagenu neophodno postići dogovor o dokumentu koji će ga naslediti.

Dok je na vlasti u SAD bio republikanski predsednik DŽordž Buš, ta zemlja je konstantno odbijala da ratifikuje Sporazum iz Kjota i ni dalje nema zakonski obavezujući cilj za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

(Tanjug)